О Школи

Историјат школе

 

Non scholae, sed vitae discimus (Не за школу, већ за живот учимо). Ова стара латинска изрека најбоље осликава делатност Машинско-електротехничке школе, која је, под овим називом, Одлуком Скупштине општине Бор, а на основу тадашњег Закона о средњем образовању, основана 5. јуна 1990. године, као самостална институција за образовање кадрова машинске и електротехничке струке. Међутим, оспособљавање кадрова металске, машинске и електротехничке струке, првенствено за потребе Рударско-топионичарског басена Бор, има много дужу традицију.

Школске 1948/49. године наставу је похађало 324 ученика, углавном металске и електротехничке струке. Тада је започео процес индустријског образовања у згради где се данас налазе основне школе ,,Бранко Радичевић”, ,,Свети Сава” и ,,Видовдан”. Зато поменуту  годину, са правом,  можемо  сматрати  годином настанка наше школе, која  ће 2013. године обележити 65. годишњицу постојања.

Године 1952. настаје јединствена Индустријска школа металских и електротехничких занимања, под називом „Иво Лола Рибар”, а 1954. године при овој школи отвара се Мајсторска школа за образовање висококвалификованих радника.

Индустријска школа ,,Иво Лола Рибар” прераста у школу са практичном обуком, где се практична настава из погона Рударско-топионичарског басена Бор измешта у специјализовану школску радионицу 1958. године и реализује под руководством инструктора и наставника.

Школа са практичном обуком трансформише се 1967. године у јединствени Школски центар за стручно образовање и усавршавање кадрова (званично основан 21. октобра 1968. године од стране тадашњег Републичког секретаријата за образовање и културу), а Машинско-електротехничка школа, као организациона јединица Школског центра, пресељава се у данашњу зграду, зграду бивше касарне. Oтворивши истурена одељења у Мајданпеку и Неготину, која касније прерастају у самосталне техничке школе, Школски центар даје изузетан допринос развоју средњег стручног образовања на територији данашњег Борског округа.

Скупштина општине Бор, 6. фебруара 1970. године, оснива Технички школски центар са шест организационих јединица, од којих је једна Електро-машинска школа за образовање квалификованих радника и техничара металске, машинске и електротехничке струке.

Увођењем система тзв. усмереног образовања и припајањем Гимназије Техничком школском центру, школске 1979/80. године, настаје Политехнички образовни центар „Иво Лола Рибар”  са   широком  мрежом   образовних  профила   и   великим  бројем   ученика (1 348 ученика).

Од 1990. године наша школа, под садашњим називом, ради као самостална институција. Oд 1948. до 1998. године у металској, машинској и електротехничкој струци школовање је завршило око 10 000 ученика.

Бројне генерације наших ученика, захваљујући своме труду и залагању наставника, одредиле су свој животни пут. Оне су дале, а  и данас дају, велики допринос  изградњи и развоју Рударско-топионичарског басена Бор, као и целокупном привредном и друштвеном животу општине Бор. Многи бивши ученици сада су професори наше школе и, заједно са својим некадашњим професорима, образују и васпитавају нове генерације.

 


 

Зашто у МЕШ ?

 

Куда после основне школе?

Зашто многи путеви воде у Машинско-електротехничку школу?

 

Највећа средња школа у Бору отвара своја врата будућим ученицима и обезбеђује:

квалитетан образовно-васпитни рад, као резултат примене савремене наставне технологије и успешног и делотворног повезивања искуства старијих и ентузијазма младих наставника (од којих су многи бивши ученици ове школе);

велику могућност избора занимања у разгранатој мрежи образовних профила, у трогодишњем или четворогодишњем трајању, у свим подручјима рада (електротехника, машинство и обрада метала, саобраћај);

изузетно повољне услове за стицање практичних знања и вештина у самој школи (ученичким радионицама, лабораторијама, рачунарским и мултимедијалним кабинетима);

све већи број огледних образовних профила, кроз тзв. модуларни концепт, пружа могућност ученицима да се искажу као креативни учесници у реализацији различитих облика образовно-васпитног рада;

репрезентативни објекат фискултурне сале (једна велика и две мале сале укупне површине 1 320 квадратних метара), са одговарајућом опремом и спортским реквизитима, пружа идеалне услове за реализацију наставе физичког васпитања, као и за разноврсне спортске активности и такмичења;

ауто-школа (Центар за обуку возача свих категорија) обезбеђује високи квалитет извођења практичне наставе у оквиру саобраћаја као подручја рада, али и изузетно повољне услове обуке свих наших ученика за полагање возачког испита;

могућност доквалификације, преквалификације и стицања специјалистичког образовања;

ђачка задруга омогућује заинтересованим ученицима да, уз помоћ наставника, израдом одређених производа и вршењем услуга, обезбеде додатна финансијска средства, која се најчешће користе за помоћ социјално угроженим ученицима, реализацију екскурзија и сл;

ђачка књижара у просторијама Школе, под повољним условима, неопходан прибор за наставу…

То је само део онога што наша и, надамо се, ваша школа, пружа својим ученицима.

Машинско-електротехничка школа © 2016 Frontier Theme